Sa fakultetskom diplomom bez posla

Nacionalna služba za zapošljavanje beleži sve veći broj visokoobrazovanih ljudi bez zaposlenja. Jasno je da su razlozi ovakve situacije ekonomska kriza i pad privredne efikasnosti, ali „krivce” je moguće pronaći i u obrazovanju. Fakultetska diploma više nije dovoljna. 

Stručnost i realne veštine

Na tržištu rada, ponuda je velika, a potražnja mala. Rezultat je izdiferencirana ponuda, odnosno uži krug ljudi, koji dobijaju zaposlenje. Reč je o onom delu nezaposlenih koji se iskustvom, veštinama i dodatnom edukacijom izdvajaju od većine i, samim tim, povećavaju šanse za zaposlenje. U protekloj deceniji, kada je kroz period tranzicije prošlo celokupno društvo, ali i privreda, postalo je jasno da formalno obrazovanje, samo po sebi, nije dovoljno. Poslodavci na prvo mesto stavljaju stručnost i realne veštine.

Koji su to najbitniji uslovi za dobijanje posla?

Prema podacima sajta za zapošljavanje „Infostud”, u čak 72 odsto konkursa za posao, poznavanje engleskog jezika izdvaja se kao bitan uslov. Dodatna edukacija je često presudan uslov u konkursima za programere i IT stručnjake. Skoro svaki konkurs za pomenuta zanimanja zahteva međunarodne sertifikate u datoj oblasti. Taj uslov, zapravo, i nije teško ispuniti, s obzirom na prisutnost edukativnih ustanova koje omogućavaju prestižnu sertifikaciju. ITAcademy je jedna od njih. Nakon jednogodišnjeg programa, polaznici ove akademije su u mogućnosti da steknu Microsoft, Adobe, Oracle, Zend i druge sertifikate. Zahvaljujući online nastavi, do pomenutih sertifikata dolazi i veliki broj ljudi van Srbije.

„Poslodavcima je mnogo bitnije šta potencijalni novozaposleni zaista znaju da rade, nego kakve diplome poseduju. Bitno je kakve su im veštine organizacije, timskog rada, pregovaranja, kakve su im perspektive razvoja, koliko su spremni da brzo uče i prilagode se novoj kompaniji. Na kraju, koliko brzo će moći da daju svoj puni doprinos rezultatima kompanije”, reči su Sonje Kmezić, direktorke „Infostuda”. 

Ona je dodala i to da je svest o dodatnoj edukaciji i doživotnom učenju kod mladih u Srbiji vrlo mala. „U situaciji smo kada nezaposlenost prelazi 25 odsto radno sposobnog stanovništva, a ponuda na tržištu rada, u smislu kadrova, ne zadovoljava tražnju”, istakla je Kmezićeva. Ovo, nažalost, potvrđuje i istraživanje EuroStata, prema kome samo 3 odsto stanovnika Srbije koristi usluge institucija neformalnog obrazovanja, dok je evropski prosek 8, a skandinavski čak 25 procenata.

Teška situacija na tržištu rada proizvela je neophodnost dodatne edukacije. ITAcademy i BusinessAcademy predstavljaju vodeće ustanove neformalnog obrazovanja u Srbiji i regionu. Uz mogućnost online nastave i velikog broja međunarodnih sertifikata, ove dve akademije poslednjih deset godina osposobljavaju generacije za sigurnu i profitabilnu karijeru u datim oblastima.

Tekst napisala:
Ana Jovičić

Dodaj komentar

Ime:[*]
Nick
Email (neće biti objavljen):[*]
Naslov komentara[*]
Komentar[*]
Sigurnosna slika:
Unesite kod sa slike:
[*] Potrebna polja