Oda Team buildingu

Kada bismo definisali team building, to bi glasilo ovako: proces motivisanja i osposobljavanja grupe ljudi da ostvari neki zajednički cilj. A u nepisanom pravilu, kako mu i samo ime kaže, team building je izgradnja i jačanje timova kroz društvene aktivnosti i razvijanje pozitivnog takmičarskog duha. Pored toga što okuplja sve zaposlene i pruža im priliku za opuštanje i socijalizaciju van okvira uobičajenog radnog mesta, može biti percipiran i kao nagrada zaposlenima za uspešno izvršene zadatke u prethodnom periodu ili prilika da se, kroz bliže upoznavanje, u neformalnom okruženju, promovišu ideje jedinstva, uspeha i saradnje.

Ukratko, najčešći razlozi zbog kojih se menadžment odlučuje za team building jesu:

• kada je potrebno formirati nove timove;
• kada je potrebno ojačati postojeće timove ili prevazići eventualne probleme u timskom radu;
• kada želi da nagradi zaposlene;
• kada se postojećem timu pridružilo nekoliko novih članova koji treba da se uklope;
• kada određeni tim treba dodatno motivisati i poboljšati saradnju;
• kada je potrebno utvrditi individualne prednosti članova, koje mogu doprineti ukupnom rezultatu tima, pa i kompanije u celini;
• kada u određenom timu postoji različita percepcija o kompaniji, kolegama ili ciljevima.

Team building je i podsticaj za učvršćivanje vezanosti zaposlenih za kompaniju i kolege sa kojima rade. Smatra se da se praktikovanjem team building aktivnosti unapređuju kompetence radne snage u tri značajna domena: stavovima prema poslu i kompaniji, veštinama i znanjima.
Od menadžera se očekuje da formuliše repertoar veština i ekspertiza (sopstvenih i veština ostalih zaposlenih), kao npr. sposobnost za interakciju sa saradnicima, za prepoznavanje i analizu potreba kolega, komunikacione veštine, veštine upravljanja konfliktima, i sl. Funkcionalna komunikacija je neophodna kako bi zaposleni mogli da usavršavaju tehničke, konceptualne, veštine planiranja i upravljanja odnosima. Pored toga, potrebno je da zaposleni budu pripremljeni za „hvatanje u koštac” sa potencijalnim organizacionim promenama – bilo da su one u oblasti tehnologija, poslovne filozofije, zahteva posla ili spoljne konkurencije. Većina stručnjaka ukazuje na to da je team building najvažniji element organizacione kulture za oživljavanje duha profesionalizma, kao i intelektualnih benefita u razmeni ideja i informacija. Osim toga, sprovođenje team buildinga pruža uslove za pokretanje pozitivnih akcija i, uopšte, ljubaznog ophođenja među kolegama.

Opšte je mišljenje da se njime mogu podsticati pozitivne vrednosti o poslu, što direktno utiče na harmonične odnose. Dodajemo da team building proširuje svest o važnosti dobrih kolegijalnih odnosa. Svaki team building je motivisan pozitivnom timskom kulturom koja ima za cilj veću posvećenost zaposlenih u kompaniji. Polazi od stava da svaka zaposlena osoba ima određene talente i spremna je da deli svoje potencijale, proizvode i nagrade sa kolegama i uverena je da će im to indirektno osigurati pozicije u okviru kompanije, a samim tim i učvrstiti kompaniju na tržištu. Team building podržava zaposlene u nastojanjima da ispolje svoj potencijal, čak i u aspektima kojim se do sada nisu bavili.

U teoriji, team building razvija sva tri aspekta organizacionog ponašanja – orijentisanost na zadatke, orijentisanost na ulogu i orijentisanost na kolegijalne odnose. Na taj način se mogu nadograditi tzv. soft skills zaposlenih – komunikacijske, one za prevladavanje kriza, korišćenje informacija, rešavanja problema na radnom mestu i motivisanja drugih, koje su podjednako važne kao i hard skills (tehničke, stručne veštine). Team building može imati pozitivan uticaj na kvalitet proizvoda ili usluga, razumevanje zahteva posla, stil rukovođenja i kulturu.
Da zaključimo, uspešniji timski rad koji nastaje nakon team buildinga rezultat je toga što ljudi dobijaju više samopouzdanja, svesniji su svoje uloge u organizaciji i jasnije uviđaju vezu između svojih i ciljeva kompanije. Dalje, team building može podstaći inovativnost, jer daje priliku za brainstorming, nakon čega se problemi rešavaju na efikasniji i kreativniji način. Team building može da provocira samo kognitivni konflikt iz kog se rađaju ideje. Budući da je rad u timu veština kao svaka druga, može se naučiti i kroz team building, tj. uz podršku i pomoć kolega, što je ujedno i zabavno i stimulišuće. Na taj način se postižu najbolji rezultati, jer team building prirodno proizvodi dobru volju, spremnost na saradnju i grupnu koheziju. U prilici da se bolje upoznaju kroz različite aktivnosti, članovi tima formiraju mišljenje jedni o drugima, područje rada i strategiju za postizanje uspeha u njemu. Sve to ih čini spremnijim na upućivanje i primanje konstruktivnih povratnih informacija, za aktivno slušanje, poštovanje tuđeg mišljenja i, posledično, kreativnijim i fleksibilnijim za učenje. Odluke se u tim uslovima donose glatko i na najpravedniji način – konsenzusom.
Drugim rečima, kada se članovi tima povežu, oni rade napornije i otporniji su na unutrašnje pritiske i provokacije konkurencije. Intenzivira se lojalnost i kolektivni moral, a menadžeri imaju poverenja u svakog člana da će obaviti svoj deo posla, jer je energija tima usmerena ka završetku projekta. Timskim procesima postiže se sinergija koja prevazilazi zbir individualnih doprinosa!

Najvažniji efekti sprovođenja team buildinga mogu biti:

• poboljšanje komunikacije,
• bolje razumevanje članova tima,
• kompanija postaje prijatnije mesto za rad,
• povećanje motivacije zaposlenih,
• bolje razumevanje zajedničkih ciljeva kompanije,
• razumevanje važnosti učinka svakog zaposlenog,
• učenje jednih o drugima – o dobrim stranama i slabostima svakog pojedinca,
• povećanje produktivnosti i efikasnosti,
• bolja saradnja unutar kompanije,
• povećanje lojalnosti zaposlenih.

T.E.A.M. stands for: Together Everyone Achieves More!

Tekst napisala:
Vanja Miajlović - Human Potential Consultant, LINK group

Dodaj komentar

Ime:[*]
Nick
Email (neće biti objavljen):[*]
Naslov komentara[*]
Komentar[*]
Sigurnosna slika:
Unesite kod sa slike:
[*] Potrebna polja