Veštine potrage za poslom

Aktivno traženje posla podrazumeva da bi trebalo stalno da se informišete o poslovima na tržištu, redovno iščitavate oglase u novinama i na internetu, posećujete veb-sajtove kompanija koje vas interesuju, obilazite sajmove zapošljavanja ili tzv. dane karijere, da širite mrežu veza ili tražite pomoć u nekoj od agencija za zapošljavanje

Pronalaženje zaposlenja jeste proces čije trajanje zavisi od mnogo faktora, ali umnogome i pre svega zavisi od vas i vaše lične spremnosti za to da posao aktivno tražite. Vreme koje provodite dok tražite posao možete iskoristiti tako što ćete unaprediti neke od svojih veština, pohađajući kurseve računara ili stranih jezika, što vas može učiniti konkurentnijim na tržištu rada. Poznato je da poslodavci zahtevaju i prethodno iskustvo na sličnim pozicijama. Ako ste jedan od brojnih mladih ljudi koji ne poseduju mnogo radnog iskustva ili ga nemate nimalo, ne očajavajte! U sticanju prvog radnog iskustva može biti veoma korisno obavljanje prakse ili volontiranje u nekoj organizaciji ili instituciji. To vam omogućava da steknete nova znanja i zakoračite u svet rada.

Posao se ne čeka, posao se traži! Sve drugo važi samo u malom broju specifičnih slučajeva (kada neko računa da će se zaposliti u firmi kod roditelja ili preko neke druge „veze”). Uglavnom je na samom tražiocu zaposlenja da se tome posveti i da prihvati činjenicu da u najvećem broju slučajeva važi izreka da je i traženje posla – posao! Posao najverovatnije neće doći „preko noći”, a moguće je da prvi posao koji budete našli neće biti baš ono o čemu sanjate.

Prvo definišite cilj. – Koji su to kriterijumi za traženje posla, da li se prijavljujete samo na oglase za koje ispunjavate sve uslove (možda nemate upisan staž u radnu knjižicu ili ste radili neki sličan posao, pa možete da stvorite  transfer znanja)? Da li tražite posao u jednoj ili u više oblasti, u struci ili van struke (tj. želite li da promenite oblast rada)? U tom slučaju, morate se pozabaviti prekvalifikovanjem uporedo sa traženjem posla, ali ne zaboravite da objasnite svoje porive za to u motivacionom pismu. Da li vam više odgovara stalni ili privremeni posao / honorarni, fleksibilan ili fiksni, od osam časova rada svakoga dana? Puno ili nepuno radno vreme? Da li biste voleli da radite u državnom ili u privatnom sektoru; u maloj ili velikoj kompanija? Kakvu platu očekujete? Da li ste spremni na preseljenje? Morate imati odgovore na sva ova pitanja pre nego što se upustite u potragu za poslom.

Takođe, da li biste bili zadovoljni da nađete bilo koji posao ili vas taj posao mora ispunjavati da biste mogli da ga obavljate iz dana u dan? Da li ste spremni na prekovremeni rad? Kakvoj poziciji težite – menadžerskoj ili asistentskoj? Da li ste sposobni da radite i govoreći strani jezik?

Važno je da znate šta su za vas optimalni uslovi i da imate viziju idealnog posla – da li je to onaj posao na kojem biste dobro zarađivali, ili onaj na kom biste bili uspešni, onaj koji omogućuje dalje obrazovanje i rad na kompetencijama ili želite da radite samo ono što volite?

Pazite gde se prijavljujete i koliko često – vodite evidenciju, ne šaljite CV kome god stignete, pazite na telefon (javljajte se odmah ili pošto primetite propušteni poziv), proveravajte mejlove, poštujte zadate rokove ukoliko dobijete predselekcioni upitnik ili kvalifikacioni zadatak; prijavite se što pre, veće su šanse da ćete tako ući u uži izbor, jer je vreme za selekciju ograničeno; ponekad se na razgovor poziva prvi kandidat koji odgovara, a ponekad regruteri pogledaju sve prijave, naprave grubu selekciju, pa pozivaju sve odgovarajuće kandidate. Procenite konkurenciju; na LinkedInu možete pregledati ko radi na istoj poziciji u toj ili sličnim kompanijama, a na Infostudu je vidljiv broj pregleda oglasa, od čega je 5–20 odsto broj prijavljenih, što zavisi od toga koliko je to radno mesto rasprostranjeno i koliko ima ljudi koji se time bave, ali i od tipa, popularnosti i veličine kompanije.

Identifikujte osobu u kompaniji koja vam može biti od pomoći (uglavnom je to neko zaposlen u kadrovskom odeljenju organizacije / kompanije). Pozovite ovu osobu i pitajte je da li trenutno traže nove zaposlene, a ukoliko je odgovor NE, nemojte se obeshrabriti. Pitajte ih koje kvalifikacije očekuju od zaposlenih i da li imaju programe radne prakse ili učestvuju u sličnim programima stažiranja koje subvencioniše država (poput programa „Prva šansa“). Pošaljite ovoj osobi svoju radnu biografiju ukoliko je s tim saglasna.
Mogli biste da počnete da vodite i neku vstu dnevnika u kome biste beležili koje ste kompanije pozvali, kako je vođen razgovor, koja su vam pitanja bila postavljena, kako ste odgovorili i slično. Potom, ne bi bilo zgoreg da sačinite i unapred „naučite“ svoje izlaganje, u kome biste rekli nešto o svojim veštinama, kvalifikacijama, iskustvu, karijernim ciljevima, kako bi razgovor bio brži i kako biste vi ostavili bolji i profesionalniji utisak.

Ceo ovaj poduhvat zavisi od vas samih i od vaše kreativnosti, odnosno od uspešnosti komunikacije.

Imajte u vidu to da postoji razlika između toga kada na intervjuu kažete „Tražim posao“ i kada kažete „Ja sam ovde da obavim posao kako treba“. Kada tražite posao, vodite računa o tome da dobijanje ponude za posao zavisi od toga šta ćete ponuditi kompaniji, tako da morate da ostavite utisak osobe koja može i želi da radi ponuđeni posao. Stoga, sve što pišete kompaniji u motivacionom pismu mora da sugeriše sledeće: „Ovako mogu da pomognem vašem biznisu da uspe“.

Mnogi ljudi koji traže posao pokušavaju da „prevare“ poslodavce tako što će način na koji će prezentovati svoje iskustvo i veštine uskladiti s profilom željenog kandidata. Umesto toga, pokušajte nešto drugačije. Napravite listu sopstvenih veština, utvrdite za koje sektore su ove veštine bitne, pa potom potražite konkretnu kompaniju / poziciju gde će ove veštine biti od velikog značaja.

Važno je da priroda posla odgovara vašoj ličnosti i očekivanjima u vezi sa platom, jer ćete, u suprotnom, svaki dan na poslu provesti razmišljajući o tome kako da odete.