Slava m(ozg)u i hvala

Za početak, dajem reč popularnom Vukajliji, jer u Vujaklijino vreme ovoga nije bilo; dakle, odliv mozgova je seoba mladih sa završenim fakultetom iz Srbije u neke ekonomski toplije krajeve. Ili jeste? Da Tesla nije otišao „preko bare”, po Smiljanu (inače, svom rodnom selu) bi razvlačio kablove za struju koju bi neko drugi izmislio... Da Josif nije studirao u Mađarskoj, omoriku bismo zvali po nekom drugom. Cvijić bi o geografiji znao samo koja zemlja je pogodna za uzgajanje tipičnih lozničkih biljnih kultura. Pupin bi... OK, shvatili ste. Zašto srpsko tle ne pogoduje gajenju inteligentne vrste? Bez namere da ovde prosipam pamet, lupam ja glavu tako – zašto bi neko imao bilo šta protiv „odliva mozga” N. N. lica srpske nacionalnosti, sa stečenom master diplomom, koje radi posao nekoga sa osnovnom školom za, jelte, minimalac? Brain waste drives to brain drain, zaključujem definitivno.

Stranci-mozgolovci cede pamet iz ljudi; njima, mlada talentovana osoba, treba samo potencijal tvojih vijuga, da im daš glavu jer su gladni tvog znanja! Čovek jednako mozak – najpoznatija metonimija današnjice, sekcija ličnosti. Dok smo mi (neki) Srbi skloni da ocenimo kako je neko ko se trenutno školuje u inostranstvu do sada arčio „naše pare” kroz osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Da li, umesto toga, možemo da budemo open-minded i da potapšemo tu perspektivnu osobu po ramenu što „reklamira” svoju zemlju po uspešnosti? Neki se i vrate, punije glave, da pokrenu business i zapošljavaju naš narod i eto nam ga brain gain! Na srpski način. Nije svaka migracija bespovratna emigracija; pa koliko samo ima gastarbajtera među nama sa pošteno velikim računima u stranim bankama, pa šta! Naše znanje protiče kao naš Dunav (iako nije samo naš), nauka ne zna za granice. Šta biste rekli za multinacionalne kompanije, da li su i one mozgokradice? Razlivaju se boje kože i jezika, a sve dok džepovi bubre, niko i ne mozga ko tu čiju radnu snagu reciklira, drenira i asimilira. Međutim, nećemo opet o ljudima kao o resursima, pogotovu ne o mladicama-uzdanicama, jer je ljudska pamet jedini resurs koji se korišćenjem ne smanjuje, već, naprotiv, raste. Mi nemamo sredstava za stipendije, laboratorije, materijale i ostale naučne „koještarije”... i zato nemamo prava da ih držimo na uzici. 

Zašto ne zauzdamo, za promenu, propagandu? Isuviše je negativna i truje. Non-stop. 24/7. Koliko čujem, novije generacije ne smeju novine da otvore, ni TV da uključe od crne hronike i crnih prognoza, posle čega je jedina ispravna odluka da se odavde beži glavom bez obzira, iako nigde ne cvetaju ruže, niti teče med i mleko... Znate one vremešne džangrizavce koji za omladinu jedino imaju da kažu da su lezilebovići, da žive pod staklenim zvonom, da su gotovani, da se samo smucaju po belom svetu i rasipaju mamin i tatin novac (gastarbajterski, normalno)? Od njih im se diže kosa na glavi jer je nose u torbi, istovremeno, dubeći na njoj, ne bi li stekli nešto znanja i zaradili koji dolar, evro, funtu, franak... zar je bitno?! Život svuda vredi isto. A mi u Srbiji imamo samo more - problema, a bavimo se pukom semantikom i sličnim tričarijama dok nam izmiče srž stvari - zar da „naša deca”, koja su do juče samo igrala „put oko sveta” i „zanimljive geografije”, kreiraju viruse u SAD, kloniraju u GBR, grade po bivšem SSSR, prave mikročipove u SC, i sl. 

Misli, državo, o tome kako da ojačamo te društveno-političke meninge, a vi, sugrađani, isključivo svojom glavom.

Kao što sam i počela, završavam ovaj svoj „odliv mozga” vukajlijskim rečima nepoznatog mislioca: „Srbija (za domaće Srbe) - medicinski primer funkcionisanja organizma i bez mozga. Srbija (za Srbe iz dijaspore) - medicinski model po kom je moguće da organizam funkcioniše tako što mu srce kuca u jednoj, a telo radi u drugoj državi”.

Tekst sastavila:
Vanja Miajlović - HR Asisstant, LINK group

Dodaj komentar

Ime:[*]
Nick
Email (neće biti objavljen):[*]
Naslov komentara[*]
Komentar[*]
Sigurnosna slika:
Unesite kod sa slike:
[*] Potrebna polja