Izvinite na pitanju - koliko ste pismeni?

Da li znate na kom je nivou vaša pismenost? Čim ste ovde, verujem da ste pismeni barem do drugog nivoa. No, pismenost je mnogo više od dugog pritiska na dugme power, aktiviranja Google-a, posete ovog sajta, čitanja i razumevanja poente i svrhe ovog teksta. Recimo da je to sekundarna pismenost koja naginje ka tercijarnoj.

Ako znate kako treba učiti, ako parlate još neki jezik, ako vodite konverzaciju preko mejla, Facebook-a, Google Talk-a, Skype-a..., vi ste već na nivou više. Ali to nije sve.Da biste za sebe mogli da tvrdite da ste funkcionalno pismeni, potrebno je da idete u korak s vremenom - da se krećete kroz tehnologiju bez po muke i da lako oscilujete u kulturi. Ukoliko zauzmete niski start, pismenost istrčava na teren papira, programa u računaru, TV-a, postera, znakova…

Dakle, elementarna - primarna pismenost, tj. poznavanje čitanja i pisanja kao osnovnih veština pismene komunikacije jeste nešto što se podrazumeva; međutim, u današnjem, uznapredovalom svetu cilj je sekundarna, odnosno, funkcionalna pismenost - razumevanje napisanih uputstava u svakodnevnom životu, npr. kod upotrebe pojedinih proizvoda, ispunjavanja ugovora ili formulara, orijentacije u trgovini, prometu, javnim ustanovama, i sl, pa i tercijarna - informacijska, računarska, internetska, SMS, itd.

Upravo nepoznavanje poslednja dva oblika pismenosti u komunikaciji diskvalifikuje najveći broj ljudi. Zato grabite svakovrsna znanja krupnim koracima - uvek i svuda. Jer ona koja ste pokupili na poslednjem seminaru već sada počinju da gube trku s vremenom.

Da ponovimo i dodamo - postoje različite discipline funkcionalne pismenosti: informacijska, računarska, grafička, pismenost u sferi pisanja naučnih izveštaja ili ona potrebna za poslovne prezentacije. Budite u punoj formi i na radnom mestu, na studijama i u životu zajednice.

Ako ste do sada sve razumeli, a niste se umorili i zadihali, protumačite sledeće podatke: prema podacima Uneska, danas u svetu ima 860 miliona nepismenih osoba, od čega su dve trećine žene, a od 100 miliona dece koja nisu upisana u osnovnu školu, devojčice čine više od 60%. Priznajem da i meni, kao “devojčici” koja, izgleda, deli ono uvreženo mišljenje da su dečaci lenji, a devojčice odlikašice, ovo zvuči kontraintuitivno - kako to da devojčice ipak nisu vrednije? Ili je statistika ovakva zato što ima više devojčica? Bilo kako bilo, bez obzira da li smo muškog ili ženskog pola, stariji ili mlađi, radimo u Gradskom zelenilu ili na mestu menadžera internacionalne kompanije, svi mi plaćamo račune, kupujemo u hipermarketima, dopunjujemo Bus Plus karticu ili rezervišemo avionsku kartu online.

Tu demografija i ne igra neku ulogu. Nema života bez kiseonika, vode..., ali ni bez obrazovanja. Na zahteve EU treba gledati i sa vrha (ili dna) Maslovljeve piramide, ne samo kroz statistiku - koliko nas u Srbiji može da kaže da je samoaktualizovano, tj. da ima zadovoljene egzistencijalne potrebe, da negde nekom pripada i da ima nekog i nešto svoje, da voli i da je voljen? Ipak treba postaviti prioritete, pa širiti vidike - pridržavati se piramide ishrane, znati izračunati površinu i zapreminu piramide, i obići one egipatske...

Tekst sastavila:
Vanja Miajlović - HR Asisstant, LINK group

Dodaj komentar

Ime:[*]
Nick
Email (neće biti objavljen):[*]
Naslov komentara[*]
Komentar[*]
Sigurnosna slika:
Unesite kod sa slike:
[*] Potrebna polja